Године 2010. ратификована је УН Конвенција о правима особа са инвалидитетом, а обавеза сваке државе потписнице јесте стварање законске основе и услова за имплементацију закона који су произашли из УН Конвенције.
Од велике је важности да заједница обезбиједи подршку особама са инвалидитетом, прије свега, кроз сервисе подршке као што су персонална асиситенција, приступачан превоз, приступачно окружење, доступност информација, ортопедска помагала. Ови сервиси су неопходни и у погледу приступа образовању, запошљавању, као и свим другим сферама друштвеног живота (култура, спорт, рекреација…).
Особе са инвалидитетом и организације требају да буду укључене приликом процеса израде и усвајања закона, политика и стратегија у области инвалидности који требају бити у складу са међународним стандардима. Ако се да шанса особама са инвалидитетом, могли бисмо показати колико доприносимо овом друштву и развијању локалне заједнице. У скоријој будућности вољела бих да видим што већи број запослених особа са инвалидитетом, јер међу нама има веома врсних правника, психолога, новинара, професора. Запошљавање је један од основних начина социјалног укључивања ОСИ у све друштвене токове, а и осигуравање егзистенције чиме се смањује сиромаштво и социјална искљученост.
Овогодишња тема 3. децембра је “Трансформација друштава у одрживо и прилагођено свима” стављајући фокус на стварање услова за трансформацију друштва која би требала да се догоди кроз остварење циљева одрживог развоја – Агенде 2030. У Агенди 2030. стоји да се мора изградити друштво које “никога не оставља иза себе, тј. које укључује све грађане и не занемарује никога”.
Трећи децембар као Међународни дан лица са инвалидитетом обиљежава се од 1992. године када је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом се све земље позивају на обиљежавање тог дана са циљем да се особама са инвалидитетом омогући једнако уживање људских права и равноправно учествовање у друштвеном животу.

Душица Липовац, проф. српског језика и књижевности