Мирела Кајкут Зељковић за Ријеч Српске: Знање за развој

Магистар Мирела Кајкут Зељковић, предсједник Актива жена Уједињене Српске, сматра да је улагање у знање кључ развоја сваког друштва, те истиче да вриједимо онолико колико улажемо у знање. Пољопривреду сматра привредном граном које је основа развоја Републике Српске те напомиње да очување природних ресурса и генетичких ресурса треба да буде друштвена обавеза. Стицање нових знања у иностранству подржава али само ако ће бити примјењени у Републици Српској за њен развој.

Госпођо Кајкут Зељковић, Ви сте предсједница Актива жена Уједињена Српске која је препознатљива по младим људима а и многобројним Активом жена. Да ли је то тачно?
Уједињена Српска је странка у којој највећи дио чланства а и руководства странке чине млади људи. Међутим, не смијемо изоставити и наше старије колеге које дају немјерљив допринос својим искуством које је од изузетног значаја за развој једне политике. Такође, неопходно је напоменути да жене у Уједињеној Срспкој представљају једну од најснажнијих карика и да смо такође препознатљиви и по томе да жене заузимају већи дио позиција у страначкој инфраструктури на што смо посебно поносни. Опредјељеност младих али и жена да се укључе у рад Уједињене Српске шаље јасну поруку да смо направили политички концепт у коме су свој простор пронашли сви они који желе да дају допринос за унапређење живота у Републици Српској.

Поред вашег политичког ангажмана, завршавате докторске студије на Пољопривредном факултету Универзитета у Бањој Луци, али сте у току школовања боравили на усавршавањима у иностранству?
Јесте, дипломирала сам и магистрирала на Пољопривредном факултету Универзитета у Бањој Луци гдје тренутно завршавам и докторске студије. У току школовања, а уз подршку мојих професора који су захваљујући својим референцема препознатљиви свјетској научној заједници, боравила сам на усавршавањима у престижним научно истраживачким институтима у Русији, Италији, Шведској, Белгији, Румунији, Словенији итд. То ми је омогућило да савладам нове истраживачке методе и да их примјеним у Републици Српској. Ми сигурно не можемо пратити убрзани развој науке јер још увијек нерасполажемо са најмодернијом научно истраживачком опремом али свакако можемо бити конкуренти својим знањем. Такође, јако је важно остварити контакт са научно истраживачким институцијама из европских земаља јер то отвара многе могућности. Посебно издвајам могућност укључивања у пројекте који доприносе развоју науке у Републици Српској а свакако позиционирају науку Републике Српске на Европску мапу.

Кажете да знањем можемо бити конкуренти, шта то значи?
Сматрам да је знање једина вриједност коју вам нико не може одузети, оно је највриједнији потенцијал сваког човјека, али и друштва, јер само са новим знањима можете створити нове вриједности. Знање представља ресурс којим постајемо конкурентни на тржишту рада. Улагање у знање је инвестиција која дугорочно обезбјеђује самоодрживост сваког појединца као и заједнице у којој живи и ради. Ако улажемо у кадрове који стичу нова знања и вјештине од њих се очекује да ће своја знања комерцијализовати што ће допринијети економском расту, друштвеном и културном просперитету као и унапријеђењу квалитета живота.

Да ли је пољопривреда потенцијал за развој Републике Српске?
Питање производње хране је глобални проблем гдје се неразвијене земље боре за сваки оброк а са друге стране развијене земље бацају велике количине хране. Овакав дисбаланс у доступности хране ће у будућности бити све израженији. Република Српска спада у групу богатих земаља када је ријеч о природним ресурсима и обрадивим површинама. На сваког становника отпада негдје око 0,8 ха обрадиве површине и ако томе додамо изворе питке воде јасно је да Република Српска има све предуслове за производњу довољних количина хране. Међутим, проблем уситњености посједа је нешто што ограничава велике производње, али то свакако није препрека развоја пољопривреде Републике Српске. Све гране пољопривреде имају велики потенцијал, али јако је важно и да зашитимо наше природне ресурсе и генетичке ресурсе за храну и пољопривреду који представљају основ за одрживу пољопривредну производњу.Свака држава је сигурна и успјешна онолико колико може да произведе хране за своје становништво. Уз стручан кадар и ресурсе којима располажемо, сигурна сам да Република Српска може да одговори овом изазову.

Leave a Reply

Your email address will not be published.